Najveće svetske misterije koje su malo poznate javnosti!!!

January 8 2016 , Written by Fejsbuk Srbija

Retko se pojave priče koje imaju moć da u trenutku privuku pažnju čitalaca na temu kojom se bave. Ipak, nerazjašnjene i bizarne misterije uvek će golicati ljudsku maštu.

Smrt pod nerazjašnjenim okolnostima, nestanak tela u vazduhu, most s kojeg je izvršeno mnoštvo samoubistava, samo su neke od malo poznatih misterija za koje nikada nije dato naučno objašnjene kako i zašto je do njih došlo.

Šanti Devi: Godine 1930, kada je imala samo četiri godine, Šanti Devi iz Nju Delhija rekla je roditeljima da je nekada živela u gradu Mutri, danas poznat kao Mathura, da je bila majka troje dece koja je umrla pri porođaju i da je njeno ime bilo Ludgi. Kako je to neprestano ponavljala, roditelji su odlučili istražiti priču. I zaista, ispostavilo se da postoji Mutra i da je u njemu živela žena po imenu Ludgi, koja je umrla pri porođaju. Tamo su doveli i Šanti, koja je odmah počela pričati tamošnjim dijalektom i prepoznala je svog supruga i decu iz prethodnog života. Čak je dala 24 precizne izjave koje potvrđuju činjenice iz života preminule Ludgi.

Duh Fredija Džeksona: Zastrašujuću fotografiju snimljenu 1919. godine i prvi put objavljenu 1975. godine snimio je sir Viktor Godard, penzionisani oficir britanskih kraljevskih vazdušnih snaga. Na fotografiji pozira Godardova eskadra, koja je služila u Prvom svetskom ratu u vojnoj vazdušnoj bazi "HMS Daedalus". Na fotografiji se, osim pilota, pojavljuje i jedno lice "viška" - rieč je o mehaničaru koji je dva dana ranije poginuo u avionskoj nesreći, a sahrana je održana na dan nastanka ove fotografije. Smatra se da je Džekson, nesvestan svoje smrti, odlučio pozirati na toj grupnoj fotografiji.

Neki veruju da je most Overtoun mesto na kojem se susreću svet živih i svet umrlih, a ponekad i preklapaju

Most Overtoun: Most Overtoun sagrađen je 1859. godine blizu Miltona, u škotskoj regiji Dumbarton, a postao je poznat po celom nizu neobjašnjivih događaja. Prvi su zabeženi pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kada je primećeno da psi, obično oni sa dugom njuškom, iznenada i neočekivano skaču s mosta u smrt. U nekim slučajevima psi bi preživeli ovaj 16 metara dug pad, oporavili se, pa ponovo pokušali isto. Uočeno je da su svi psi skočili s iste strane i s istog mesta, što celu stvar čini još tajanstvenijom. Neki veruju da je ovaj most uklet.

Godine 1994. muškarac je svoje dete bacio s mosta tvrdeći da je ono antihrist. Kasnije se isti taj muškarac pokušao ubiti skokom s tog mosta. Neki veruju i da je most Overtoun mesto na kojem se susreću svet živih i svet umrlih, a ponekad i preklapaju.

Džejms Vorson: Džejms Vorson je 3. septembra 1873. godine prihvatio izazov da u rekordnom roku pretrči 32 kilometra dugu deonicu između Leamingtona i gradića Koventrija. Trenirao je neko vrijeme, pa je pozvan da predstavi svoje veštine, na šta je i pristao dok su ga u kočiji pratila dvojica prijatelja Barham Vajs i Hamerson Burns, koji je celi događaj zabeležio kamerom. Na pola puta Vorson se odjednom sapleo i pao napred, smogavši snage za samo jedan kratak, ali upečatljiv vrisak.

"To je bio najgori mrtvački zvuk koji smo čuli", kazao je Vajs prepričavajući ovaj događaj.

Vorson pri padu nije dotakao tlo, nego je potpuno nestao u vazduhu nakon prodornog vriska i pre nego je uspeo dodirnuti tlo. Organizovana je i potraga u kojoj je lokalno stanovništvo pretražilo celo područje u potrazi za Džejmsom, a u potrazi su korišteni i psi, koji su čudno reagovali na mestu na kojem je Vorson nestao. Nikada više nije viđen.

Đavolji otisci: U noći između 8. i 9. februara 1855. godine, kao i naredne dve ili tri noći, nakon što je napadao snijeg, u okrugu Devon u Engleskoj uočene su stope koje su izgledale kao otisci kopita širine od 3,80 do 6,35 centimetara, udaljene međusobno 20 centimetara, koje su se nastavljale preko pašnjaka u dužini od 160 kilometara. Tu ne bi bilo ništa čudno da, sudeći prema stopama, "šetaču" problem nisu predstavljale kuće, reke, bale sena i ostale prepreke, koje je samo prehodao, o čemu svedoče iste te stope pronađene na snežnim krovovima kuća, štala i visokim zidovima koji su mu stajali na putu. Takođe, stope su vodile do, kroz i iz odvodnih cevi promera samo deset centimetara. Organizovana je i potraga za "šetačem", u okviru koje je pretraženo celo područje, ali nije pronađen. Zanimljivo je i da su 12. marta 2009. godine duž Devona osvanule stope poput onih iz 1855. godine.

Felisija Feliks-Mentor: Felisija Feliks-Mentor umrla je 1907. godine u 29. godini, nakon iznenadne bolesti, one za koju Haićani veruju da osobu pretvara u zombija. Godine 1936. pronađena je žena koja je "lutala" ulicama sve dok nije našla put do farme za koju je tvrdila da je pripadala njenom ocu. Vlasnici farme ženu su prepoznali kao Felisiju Feliks-Mentor, za koju su gotovo 20 godina bili uvereni da je mrtva, a da je to zaista ona potvrdio je i njen suprug. Zbog lošeg zdravstvenog stanja smeštena je u bolnicu, a doktori koji su se bavili ovim slučajem njeno su ponašanje opisali ovako: "Njeni povremeni ispadi smeha bili su lišeni emocija, a vrlo je često govorila o sebi u prvom ili trećem licu. Izgubila je osećaj za vreme i bila je prilično ravnodušna prema svetu oko sebe."

Felisija Feliks-Mentor pojavila se 29 godina nakon svoje smrti

"SS Ourang Medan": U februaru 1948. godine poslan je SOS poziv koji je primilo nekoliko brodova u blizini Indonezije, a koji je došao s holandskog teretnjaka "SS Ourang Medan". Poruka od koje su se mnogi ježili glasila je: "Svi oficiri, uključujući i kapetana, su mrtvi. Moguće je da je cela posada mrtva." Nakon ove poruke usledio je neuhvatljiv Morzeov kod, a potom i posljednja jeziva poruka: "Umirem!"

Kad je do teretnjaka stigao prvi spasilački brod, s "Ourang Medana" niko se nije javljao. Ono što je spasilačka ekipa zatekla pri ukrcavanju na brod bilo je jezivo. Kompletna posada broda bila je mrtva, oči su im bile otvorene, lica okrenuta prema suncu, ruke raširene, a na licima izraz užasa. Na telima su bile vidljive povrede. Kad je spasilačka ekipa došla, osetila je jezu iako je temperatura bila 43 stepena u plusu. Odlučili su odvući brod do prve luke, ali pre nego što su uspeli izvesti tu akciju, na brodu je izbio požar. Spasilačka ekipa jedva je uspela pobjeći s broda i prerezati konopac kojim su brodovi bili povezani prije nego je "Ourang Medan" eksplodirao i potonuo. Tačna sudbina posade broda, kao i uzroci njihove smrti ostali su misterija.